Plan javnih nabavki za 2025. god.
21. januar 2025.
Na deponiji u Crvenki izbio je požar. Ovaj incident desio se i prošle godine, kada je pravovremenom reakcijom nadležnih službi stavljen pod kontrolu. I sada, kao i tada, ekipe su na terenu i pored požara bore se i sa jakim vetrom koji znatno otežava uslove za sanaciju. Zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod“ konstantno su angažovani na poslovima gašenja, a sa svojom mehanizacijom i ljudstvom u pomoć je priteklo i Dobrovoljno vatrogasno društvo „Kruščić“.
Direktor Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“, Miljan Drašković, rekao je da postoje dve teorije kako je došlo do ove nemile situacije: prva je hemijski proces razgradnje organskog otpada, dok je druga mogućnost ljudski faktor, odnosno podmetanje požara. Drašković se zahvalio i prijateljima iz Kruščića na angažovanju i izrazio je nadu u buduću realizaciju projekta Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Rančevu kod Sombora, čime bi se ovakvi ekscesi sveli na minimum:
„Na žalost, ponovo smo na istoj lokaciji kao i prošle godine. Do požara na deponiji dolazi zbog dva faktora. Prvi faktor je ljudski, to jest da neko podmetne požar, što ne mora uvek biti slučaj. Drugi faktor jeste hemijske prirode, tačnije prilikom hemijskog procesa razgradnje, pre svega organskog otpada, stvaraju se razne vrste gasova, pre svega metan koji je vrlo zapaljiv gas i bilo kakva varnica može da proizvede požar velikih razmera. Sada trenutno ne možemo znati šta se desilo, ali naše preduzeće je ovde, kao i svaki put, da sa svim svojim mogućnostima i sredstvima pokuša da sanira ovaj požar. Na poslu saniranja požara angažovane su naše i mašine naših kooperanata, kao i ljudstvo i mehanizacija Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kruščić koje nam uvek izađe u susret kad su u pitanju ovakve nepredviđene okolnosti. Koliko sam uspeo da vidim, dosta toga je već urađeno i cisterna je ugasila veći deo požara. Očekujemo i nadamo se jačoj kiši te, ako bi ona pala, verujem da do ujutru više ne bi bilo ni dima ni požara. Kada je reč o potencijalnim rešenjima za sanaciju deponije, postoje dva rešenja koje se predlažu. Prvo, to je kompletna sanacija deponije što je naravno jako veliki trošak. Takođe, postoji i drugo rešenje, a to je ugradnja tzv. „biotrnova“. Konkretno govoreći, to su cevi koje se ugrađuju direktno od vrha do dna deponije. To u teorijskom smislu deluje možda suviše prosto, a u stvari je veoma složen građavinski postupak, pošto te cevi imaju određene otvore kroz koje izlaze metalna isparenja. Primer ovakve prakse možemo da vidimo u Užicu. I to rešenje takođe zahteva veoma velika sredstva te bi morale da budu uključene i više instance vlasti. Ono što je za nas bitno napomenuti jeste i to da postoji ideja i projekat da izgradnje regionalnee deponije, koja bi trebala da bude u Somboru, na Rančevu i na koju bi bio odlagan otpad iz čitavog Zapadnobačkog okruga. Koliko sam upućen, u Kuli bi bila stacionirana tranzitna stanica, odakle bi se smeće deponovalo direktno na Rančevo, čime bi bio rešen jedan veoma veliki problem u domenu komunalne delatnosti.“
